Utorak, 27.1.2015.

Novi hladni rat-na Balkanu rampa za Turski tok i Rusiju

Novi hladni rat-na Balkanu rampa za Turski tok i Rusiju

BRISEL, 27. januara 2015.(Beta) - Amerika i njeni saveznici delom su se vratili na strategiju "hladnog rata" u Evropi, te je, u okviru nastojanja da se izoluje i sankcijama oslabi Rusija i njeni interesi na celom kontinentu, najpre uz veliki pritisak Vašingtona zaustavljen projekat gasovoda Južni tok, u čemu su najveću cenu platile Bugarska i Srbija. To smatraju analitičari s obe strane Atlantika, a sad je Evropska unija stavila do znanja da "nije ostvarljiv" ni rusko-turski projekat gasovoda "Turski tok".

Tim gasovodom bi se preko gasnog čvora na tursko-grčkoj granici gas dopremao u EU i time praktično, kao zemlja za tranzit ruskog gasa u Evropu, zaobišla Ukrajina koju Moskva smatra nepouzdanom.

U Evropskoj uniji su podeljene procene oko toga da li je Evropa sposobna da blagovremeno nadje zamenu za ruski gas, ako bi Rusija zaista ostvarila pretnju da isporuke preusmeri sa Ukrajine na "Turski tok", ili će Rusija naći novo tržište za taj gas ako ga Evropa neće.

Velike nade se polažu u projekte gasovoda iz Azerbejdžana i Kipra i Izraela i upravo je o tome u Berlinu s kancelarkom Angelom Merkel razgovarao azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev.

Uz ocenu američke agencije Stratfor da se Vašington vojno i politički vraća strategiji "hladnog rata", analitičari s obe strane Atlantika i diplomate u Briselu smatraju da Rusija polako gubi uticaj i ekonomske pozicije na Balkanu.

Proteklih dana je došlo do prave američke diplomatske ofanzive na zemlje Srednje i Južne Evrope, a i vodeći političari Nemačke, Velike Britanije i još nekih evropskih zemalja su posetili Srbiju i Bosnu, gde vlast predsednika Republike Srpske Milorada Dodika vide kao jedno od ruskih uporišta, te su očekivali da će on izgubiti izbore oktobra prošle godine.

Amerikanci su Hrvatskoj obećali izgradnju terminala za tečni gas na ostrvu Krk da bi se došlo do novih puteva snabdevanja Evrope.

NATO je istakao da je rešen da najviše moguće pomogne Crnoj Gori da ispuni uslove za poziv Atlantskog saveza Podgorici da ove godine krene u pregovore o članstvu, pošto je prethodno od Podgorice zahtevano da iz vojnih obaveštajnih službi ukloni pristalice ustaljenih veza s Rusijom.

Ključno važnu Bugarsku je posetio američki državni sekretar Džon Keri i u Sofiji izjavio da Vašington "zna koliko su ljudi u Bugarskoj zabrinuti zbog posledica obustavljanja projekta gasovoda Južni tok" i zato su SAD "krajnje rešene da pomognu njenoj vladi".

Keri je predočio da će se naći novi izvori energije da se otkloni stopostotna zavisnost Bugarske od snabdevanja gasom iz Rusije. Tako će biti angažovana američka Eksport-import banka, a američka kompanija Vestinghaus će, umesto ruskog Rosatoma s kojim je Sofija potpisala ugovor, graditi novi reaktor u bugarskoj centrali Kozloduj, izgradjenoj ruskom tehnologijom.

Analitičari u Briselu su ocenili da će se nova bugarska vlada Bojka Borisova "okrenula Zapadu".

Vidljivo je i da nemački vladajući vrh, bez obzira na razlike u koaliciji oko sankcija prema Rusiji, smatra da treba uložiti napore da se Srbija i zemlje Zapadnog Balkana "ukotve" u proces ugradjivanja u Evropsku uniju, bez obzira na to kada bi se tim zemljama mogla otvoriti vrata članstva.

I dalje je na snazi, smatraju analitičari u Briselu, izjava kancelarke Angele Merkel da se, u pogledu uticaja i delovanja Rusije, "tu ne radi samo o Ukrajini, već i o Moldaviji, Gruziji, pa ako se to nastavi, moraćemo da postavimo i pitanje Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana".

Nemački nedeljnik Špigel se, s tim u vezi, pozvao na poverljivi dokument Ministarstva inostranih poslova Nemačke u kojem se kaže da Moskva "vojnom saradnjom i isporukama gasa nastoji da Srbiju tešnje priveže uz sebe".

Rusija je u medjuvremenu konačno odustala od izgradnje gasovoda Južni tok i Srbija je pretrpela štetu i sad mora da traži nove izvore snabdevanja energijom, a briselski centar za analize Vilfrid Martens je zaključio da je to bilo neminovno iz više strategijskih, pa i geopolitičkih razloga.

Američka agencija Stratfor smatra da Rusija posebno na Balkanu, u Srbiji i Bugarskoj, gubi trku s Evropskom unijom. Važan razlog za to vidi u slabljenju finansijske snage Rusije i u odustajanju Moskve od izgradnje Južnog toka, od kojeg su naročito Bugarska i Srbija očekivale energetsku bezbednost i velike prihode.

"Srpski premijer Aleksandar Vučić je izjavio da odluka Kremlja da odustane od Južnog toka, predstavlja cenu sukoba medju velikim silama", navodi Stratfor.

U velikoj analizi Stratfor ukazuje da se Vašington vraća na strategiju "hladnog rata" i zato što je NATO ubrzano krenuo u pripremu mogućeg slanja moćnijih trupa "u slučaju ruske pretnje agresijom" i počeo razmeštanje naoružanja, oklopnih vozila i logistike od Baltika do Crnog mora: u Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Na to se nadovezuje mišljenje američke Fondacije Heritidž da "Balkan ostaje područje nestabilnosti u Evropi... zbog sektaških podela, urušenih ekonomija, ogromne nezaposlenosti, endemske političke korupcije".

Heritidž koji je u svoje analize ugradio i poglede austrougarskog ministra Benjamina Kalaja da balkanske državice treba držati zavadjene i tako njima vladati, smatra da je "Srbija oslonac Rusije na Balkanu".

"Rusija je podržala protivljenje Srbije nezavisnosti Kosova i kosovsku nezavisnost da bo opravdala svoje poteze na Krimu, u Južnoj Osetiji i Abhaziji", kaže Heritidž i zaključuje da "sada nije vreme da se Rusiji dozvoli da spreči napredak Balkana ka Evropi", već je "u najvećem interesu Amerike da održi Balkan na putu ka transatlantkoj zajednici nacija".