Subota, 20.12.2014.

NEIZVESNOST PRIVATIZACIJE

NEIZVESNOST PRIVATIZACIJE

KIKINDA – Mali akcionari poljoprivrednog preduzeća "Sloga" iz Ruskog Sela u Banatu iščekuju da im vlasnik Dragan Raca isplati preostale dve rate za otkup akcija po ceni od hiljadu dinara, što je ugovoreno u avgustu, ali još nije realizovano.

Raca je na aukciji 2008. godine kupio 70 odsto društvenog kapitala "Sloge" po ceni od 350 miliona dinara, što je tada bilo više od četiri miliona evra. Agencija za privatizaciju nije obavezala novog vlasnika da otkupi akcije malih akcionara. i od tada traju napori malih akcionara da Raca otkupi preostalih 28 procenata preduzeća po ceni koju je izlicitirao.

Predsednik Udruženja malih akcionara "Sloge" Dušan Bilbija rekao je da je jesenas isplaćeno oko 22.000 akcija po ceni od hiljadu dinara, dok je obaveza vlasnika da isplati ukupno 50.000 akcija.

"To je šest godina moje borbe. Ništa nismo mogli. Poslao sam 128 pisama od 2005. godine do danas, jedini odgovor dobio sam kada sam prošle godine bio primljen kod ministarke Zorane Mihajlović da ćemo biti isplaćeni u ovoj godini", rekao je Bilbija.

Prema njegovim rečima, Raca je prvu ponudu dao 12. avgusta ove godine, a tada nijedan od malih akcionara nije rekao da neće da proda deonice, svesni da bi eventualni sudski proces iziskivao mnogo vremena i novca.

S druge strane, vlasnik "Sloge" Dragan Raca objašnjava da je od prvog dana malim akcionarima objasnio da akcije od njih neće otkupljivati dok ne isplati sve godišnje rate Agenciji za privatizaciju, odnosno dok ne bude siguran da je većinski vlasnik "Sloge".

Zato je tek u drugoj polovini 2014. godine firma deponovala 14 miliona za otkup akcija malih akcionara. On objašnjava da će sve akcije otkupiti u tri paketa, od po deset odsto.

"Akcije kupuje firma, a ne Dragan Raca. Pojave se „hakeri“ na berzi koji prate kada negde većinski vlasnik otkupljuje akcije, pa prave razne malverzacije. Kupe po jednu akciju pa njih desetoro medjusobno trguje da bi podigli cenu akcijama. To smo već doživeli prilikom preuzimanja dve firme, uključujući i onu iz susednog sela Novih Kozaraca. Klasično reketiranje", rekao je Raca.

Zato smo, dodao je vlasnik, "ušli u sistem po kojem Sloga otkupljuje po deset odsto akcija. "Akcionari to ne razumeju. Nije berza pijaca. Postoje pravila i obavezan je broker", rekao je on.

Mali akcionar Imre Oros kaže da nije razočaran postupkom vlasnika "Sloge“, ali da nije postupio pravedno prema malim akcionarima od kojih je većina ceo radni vek provela u „Slogi“.

"Njegov sin je na zboru letos rekao da ćemo do Nove godine biti isplaćeni, onda smo dobili prvu ratu, trebalo je da dobijemo novembra drugu i treću do Nove godine. Da li će to biti ili neće ne znam. Dogovor je bio da dobijemo po 1000 dinara za svaku akciju, meni je isplaćeno oko 980 i nešto dinara po akciji", rekao je Oros.

Vlasnik "Sloge" Dragan Raca je rekao da druga tranša akcija još nije počela da se otkupljuje, odnosno isplaćuje malim akcionarima, isključivo zbog birokratskih razloga i da on ne utiče na rokove.

"U Ruskom Selu ima mnogo nasledjenih akcija, pa su se formalnosti odužile. Mnogo akcionara je umrlo, a njihovi naslednici nisu blagovremeno obavili ostavinsku raspravu niti upisali svoje vlasništvo, pa im mi sada pomažemo u tome. Zato posao oko isplate prve tranše traje tri do četiri meseca", dodao je on.

Dragoljub Knežević, mali akcionar "Sloge" ne strepi, jer veruje da će biti isplaćeni, jer je vlasnik već izmirio prvi deo.

"Ako bi sad odustao to bi bila samo njegova šteta, onda bi morao da plati onu stvarnu vrednost akcija koja je procenjena. Postoji uvek neka zebnja, ali ne može on sada kada je isplatio jednu ratu da odustaje", rekao je Knežević.

U odgovoru na novinarski zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Agencija za privatizaciju navela je da je 17. jula ove godine istekao rok za ispunjenje ugovornih obaveza iz kupoprodaje od 19. novembra 2008. godine, te da Agencija više nema zakonskih ovlašćenja i nadležnosti nad firmom koja je u medjuvremenu promenila pravnu formu pa je sada akcionarsko društvo.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti "Sloga" AD Zrenjanin ima više od 130 hiljada akcija, koje poseduje ukupno 157 fizičkih lica, od kojih Dragan Raca poseduje 72,11 odsto akcija, koje vrede 94,6 miliona dinara.

Agencija za privatizaciju izvršila je ukupno 19 kontrola ispunjenja ugovornih obaveza od strane kupca, a poslednju 6. juna 2014. godine

Dragan Raca, medjutim, kaže da je tokom prethodnih pet godina imao bar 25 kontrola, odnosno skoro svaka tri meseca i da nije pronadjena nijedna primedba.

"Mi moramo da se razvijamo i kupujemo zemlju. Započeli smo pregovore o kupovini Ž Mokrin, pa bi ako to uspemo, Raca doo trebalo da umesto sadašnjih 10.000 hekatara poseduje 12.500 hektara", rekao je Raca uz napomenu da zapošljava 250 radnika, kao i da još hiljadu ljudi živi od proizvodnje njegove firme.

Da je predvidjen obim investicija od 9,2 miliona dinara ispunjen u "Slogi", Agencija za privatizaciju se uverila tako što je kupac dostavio pozitivan nalaz "Nove revizije doo" iz Novog Sada gde piše da su za svotu od 9,3 miliona dinara kupljena tri traktora Belarus, sejalica za kukuruz i prskalica.

Kupac se kupoprodajnim ugovorom obavezao da u roku važenja ugovora bez pismene saglasnosti Agencije neće prodati bilo koje od osnovnih sredstava u iznosu većem od deset odsto ukupne vrednosti osnovnih sredstava subjekta, a u postupku kontrole je konstatovano da je ukupan procenat otudjenja do 15. januara 2013. godine iznosio 0,11 odsto.

S druge strane, mali akcionari upozoravali su nadležne da je vlasnik prodao kombajn “Claas lexion 440” koji je kupljen na lizing pre privatizacije.

Agencija za privatizaciju je tražila dokaze o pravnom osnovu smeštaja ovog kombajna u servisu Predraga Grujića iz Ruskog Sela i u kontroli fizički proverili da je ovaj kombajn u funkciji.

Raca je, pak, ogorčen pri samom pominjanju tog traktora. On tvrdi da je traktor kupljen na lizing bez adekvatnih papira od Krmivo produkta pre privatizacije “Sloge”.

"Nismo znali šta da radimo sa tim traktorom. Ne možemo njime nigde da se krećemo, a moramo da vodimo računa da nam se ne oduzme. Jednom smo neki nameštaj njime premeštali pa se pola sela sjatilo. Neverovatno. Šta da radimo sa traktorom? Niko ga ne koristi. Star je 15 godina, ne možemo da ga prodamo jer nema papire. Ne znam kako ga je bivše rukovodstvo kupilo. Mi smo preko interneta uočili po broju motora i šasije da je ukraden u Hrvatskoj i prodat u Srbiji, a plaćamo lizing rate za njega i dalje", rekao je vlasnik.

Pošto mali akcionari i dalje sumnjaju u verodostojnost ove dokumentacije obratili su se policiji. Inspektorki Maji DJurdjev ispričali su svoje sumnje o još nizu okolnosti za koje smatraju da su netačno prikazane u poslovnim knjigama, kako bi se vrednost akcija smanjila, te njima ponudila nominalna vrednost od svega hiljadu dinara.

Mali akcionar Svetozar Berbakov iz "Sloge" je otišao u penziju, nakon što je u toj firmi stekao 40 godina staža, na poslovima u knjigovodstvu.

On svedoči da je "Sloga" poslovala dobro, bez dinara obrtnih sredstava. On smatra da je "Sloga" jeftino prodata ako se ima u vidu vrednost samo 8.000 hektara plodnih oranica.

"Računajte vrednost te zemlje, bez osnovnih sredstava. Mi smo čekivali mnogo više od licitacije", rekao je Berbakov.

Berbakov tvrdi da je vlasnik "rasprodao" sva osnovna sredstva, a ne samo 0,11 odsto, kako je to konstatovala Agencija za privatizaciju, a ukazuje i na druge navodne zloupotrebe i svoje tvrdnje potkrepljuje finansijskom dokumentacijom koju je pokazao.

"Na klasi jedan vodio se materijal i roba. Vlasnik je tu robu prodavao, a nije plaćao porez na dobit, u stvari porez na promet. Imam deo te dokumentacije. To je negde oko 13 vagona veštačkog djubriva", rekao je Berbakov i dodao da je su se "na divlje", bez plaćanja poreza prodavala i zaštitna sredstva i seme.

Prema njegovim rečima, postoje i sumnje u vezi sa poslovanjem sa nedovršenom proizvodnjom i gotovim proizvodima, takodje zbog navodnog neprikazivanja prihoda "Sloge".

Vlasnik "Sloge" Dragan Raca, medjutim, kaže da prvi put čuje za optužbe o nepravilnostima u vezi sa veštačkim djubrivom, navodeći i to da su ga mali akcionari prijavili i za navodno poslovanje sa firmom "Agroseme", sa kojom nikada nije poslovao.

"Za šest godina u Slogi nikada nisam tamo bio i ne znam gde je to Agroseme. Sloga nema nijednu fakturu sa Agrosemenom. Rukovodstvo pre privatizacije je radilo sa Agrosemenom, a mi nikad. Uostalom, sav materijal je bio u privrednom kriminalu i oni su zaključili da nema elemenata za prijavu", rekao je Raca.

Prema kupoprodajnom ugovoru kupac se obavezao da ukoliko ostvari dobit, utvrdi i isplati dividendu za svaku od dve godine nakon dana zaključenja ugovora u iznosu od najmanje deset odsto od dobiti firme.

Skupština akcionara, na koju inače, nisu pozvani mali akcionari 1. februara 2010. godine donela je odluku da se iz nerasporedjene dobiti za 2008. godinu od 700 hiljada dinara izdvoji 12 procenata, odnosno da se 84.000 dinara isplati akcionarima na ime dividende. Mada Agencija smatra ovu isplatu regularnom, mali akcionari na čelu sa predsednikom Dušanom Bilbijom tvrde da taj novac nisu podigli mada su naknadno išli u banku da proveravaju uplate.

Mali akcionari traže i da se sve sumnje na koje ukazuje bivši šef računovodstva ispitaju, te da se ukoliko govore istinu, njima isplati dividenda za prethodne godine.

Svetozar Berbakov ukazuje da ako vlasnik ne zaprimi prizvodnju u „Slogi“, nego je odnese u svoje skladište i prodaje je posle neka druga njegova firma, vidljivo je da se troškovi gomilaju.

"To mogu da kažu oni vršioci dužnosti direktora koji su bili tamo. Medjutim, oni se verovatno boje otkaza i ne smeju ništa da kažu", kaže Berbakov.

S druge strane, vlasnik “Sloge” ponavlja da je za dve godine, koliko se kupoprodajom obavezao prema Agenciji za privatizaciju uredno isplatio dividende, te da su mali akcionari "uglavnom zaboravili" da su primili taj novac, pa sad traže još.

U Policijskoj upravi u Kikindi potvrdili su da su proveravali poslovanje "Sloge`“ i da je predmet predat tužilaštvu u Kikindi.

Dragan Raca je 2008. godine kupio ruskoselsku Slogu u kojoj je bilo zaposleno 59 radnika. Kako objašnjava, u odnosu na obim posla to je bio veliki broj, pa je nakon odlaska u penziju odredjenog broja zaposlenih u prve dve godine i nakon otkaza pojedinih radnika ostalo 33 ljudi.

On je naveo da je u Slogi zatekao tri traktora i 17 traktorista, što nije mogao da razume.

Predsednik Mesne zajednice Rusko Selo Imre Kabok kaže da ne može da da ni pozitivnu ni negativnu ocenu kada je Racino upravljanje „Slogom“ u pitanju, ali da ga smatra društveno odgovornim poslodavcem, jer učestvuje u zimskom čišćenju puteva i pomaže kulturne aktivnosti u selu.

"Raca" doo sa sedištem u Zrenjaninu zapošljava ukupno 250 radnika u srednjem i severnom Banatu, a još hiljadu ljudi vezano je za njegovo preduzeće. Ovaj zemljoposednik ističe da je 70 procenata meštana Ruskog Sela vezano za "Slogu" koju obilazi jednom mesečno.

On otkriva da mu je cilj da u roku od dve godine započne finalnu preradu poljoprivrednih proizvoda.

"Da li ćemo pokrenuti uljaru ili skrobaru još ne znam, ali izvoz žitarica je aktuelan za Južnu Koreju. Plaćaju u roku od 24 sata, dok u Srbiji u ovom trenutku nemamo kome da prodamo ni pet vagona kukuruza. Pošto imamo sopstvena skladišta, isplati nam se da prodajemo kada sami procenimo da je isplativo", rekao je Raca.

Dijana Subotički



Izradu ovog teksta podržala je Ambasada Kraljevine Norveške u okviru medijskog programa za jačanje vladavine prava. Sadržaj teksta je isključivo odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.