Beta PRESS - Novinska agencija

Nedelja, 31.1.2010.

Bankarski sektor u Srbiji 2009-2010

BEOGRAD - Bankarski sektor u Srbiji je relativno dobro podneo glavni udar svetske ekonomske krize, dobrim delom zahvaljujući konzervativnim propisima Narodne banke Srbije (NBS) koji su sprečavali prekomerno zaduživanje privrede i gradjana.

Iako je globalna kriza dovela do pada privredne aktivnosti u zemlji od 2,8 odsto tokom 2009. godine, nijedna od 34 banke koliko ih ima na tržištu nije imala većih problema likvidnosti niti teškoća u izmirenju obaveza prema osnivačima.

Visoke obavezne rezerve banaka, po zahtevu NBS, kao i srazmerno visoke kamate, obezbedile su stabilnost finansijskog sektora tako da država nije izdvajala sredstva iz svoje kase radi spašavanja banaka.

Skoro sve poslovne banke su tokom 2009. godine zabeležile pad profita u odnosu na prethodnu, ali je stabilnost očuvana, pa je čak povećan obim devizne štednje u odnosu na period pre krize. Ovaj uspeh je utoliko veći s obzirom da je krajem 2008. godine, u atmosferi neizvesnosti zbog bankrota nekih banaka u inostranstvu, veliki broj pojedinaca povukao skoro jednu milijardu evra devizne štednje iz banaka, a onda su ih vraćali nakon što je Vlada podigla iznos garantovane štednje sa 3.000 na 50.000 evra. Tako je u januaru 2010. godine, obim devizne štednje premašio šest milijardi evra.

Za stabilnost finansijskog sistema Srbije veliku važnosti ima dogovor sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF), sa kojim zemlja ima kreditni aranžzman od 2,9 milijardi evra.

Vlada Srbije i MMF su izdali zajedničku procenu da će BDP u 2010. godini ponovo biti pozitivan, s rastom od 1,5 odsto. Medjutim, ekonomski oporavak je moguć samo ako banke podrže privredu, a država pruži podršku samim bankama - u budžetu Srbije za 2010. godinu obezbedjeno je 3,5 milijardi dinara za subvencionisanje kredita za privredu, za gradjane koji kupuju domaću robu i za stambene kredite. Ova mera je naišla na jednoglasno odobravanje bankara.

Pošle godine su banke bile oprezne u kreditiranju privrede jer su se plašile da preduzeća usled nelikvidnosti izazvane padom proizvodnje i prodaje, dodju u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje pozajmice.

Negativne posledice krize u Srbiji bile bi teže da banke, čiji su osnivači iz inostranstva, nisu zadržale isti obim kredita kao u 2008. godini, što je precizirano Bečkim sporazumom. Taj dokumenat je, na preporuku MMF-a, u martu 2009. godine potpisalo deset najvećih banaka iz Srbije koje imaju inostrane osnivače, obavezujući se da će tokom 2009. godine reprogramirati privatni dug koji dospeva na naplatu, u iznosu od 4,5 milijardi evra.

Na taj način je omogućeno srpskim firmama da odlože otplatu ranijih pozajmica, a da istovremeno uzimaju nove, subvencionisane kredite za izmirenje redovnih obaveza prema državi i dobavljačima. Na osnovu stimulacija iz budžeta prošle godine su odobreni krediti od 1,1 milijarde evra, od čega je najveći deo za likvidnost. Za ovu godinu za subvenciju kamate na pozajmice privredi, kao i gradjanima za kupovinu domaće robe, obezbedjeno je kreditiranje u iznosu od 900 miliona evra, dok su predvidjene subvencije za stambene kredite od 2 milijarde dinara.

Banke u Srbiji će i dalje morati da se zadužuju u inostranstvu u visokim iznosima da bi mogle da odobravaju kredite jer iz domaćih depozita i štednje neće moći da zadovolje potrebe klijenata. Zbog toga je NBS, koja je zadužena za kontrolu poslovanja finansijskog sektora, banke oslobodila obaveze da polažu deviznu rezervu na sredstva koja povlače iz inostranstva, a koja je bila do 45 odsto.

Greške iz prošlosti

U 2010. godini će biti nastavljena promena vlasničke strukture u bankama, koja je izbijanjem finansijske krize bila zaustavljena. Od 34 banke sada je 20 u većinskom stranom vlasništvu, domaća pravna i fizička lica su vlasnici pet banaka, a u devet banaka država je direktno ili indirektno većinski vlasnik.

Sredjivanje bankarskog sektora u Srbiji je počelo 2001. godine, posle promene režima. U to vreme poslovalo je 97 banaka, od kojih je najveći broj bio pred bankrotom jer je prethodna vlast na čelu sa Slobodanom Miloševićem, nekadašnjim bankarom, zamrzavanjem devizne štednje uništila poverenje gradjana u banke, a istovremeno je tu deviznu štednju koristila za svoje potrebe. Banke su pod pritiskom vlasti devedesetih godina odobravale kredite preduzećima i pojedincima koji nikad nisu vraćeni.

Nova vlast je, predvodjena tadašnjim guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mladjanom Dinkićem, početkom 2002. godine odlučila da likvidira četiri najveće banke u Srbiji - Beogradsku banku, Beobanku, Investbanku i Jugobanku. Gubici tih banaka bili su skoro devet milijardi tadašnjih maraka, a zapošljavale su 8.500 ljudi. Procenjeno je da bi za njihovu sanaciju bilo potrebno oko tri milijarde dolara, što u budžetu nije moglo da se obezbedi, tako da je u jednom danu stavljen katanac na sve četiri banke.

Stečaj tih banaka još nije zvanično okončan, ali se pokazalo da je to bio dobar potez za kojim je usledila efikasna sanacija ukupnog bankarskog sektora, o kojoj svedoči i podatak da je krajem 2001. u bankama radilo 21.000 ljudi, a početkom 2010. skoro 32.000, iako je broj banaka već 2002. godine smanjen na 43.

U 2004. godini počela je priprema privatizacije banaka u kojima je država imala većinske ili manjinske udele. Na početku tog procesa centralna banka je davala licence stranim bankama da osnivaju banke u Srbiji, a Rajfajzen (Raiffeisen) je bila prva banka koja je dobila takvu dozvolu. Kasnije je obustavljeno davanje takvih licenci, da bi se bolje prodale državne banke, ali je guverner NBS Radovan Jelašić u maju 2008. godine odlučio da ruskoj Moskovskoj banci odobri licencu za rad u Srbiji i najavio da bi još neke ugledne inostrane banke mogle da dobiju takav papir, ako ga zatraže. Ranije je američka Siti (Citi) banka najavljivala da ima nameru da otvori banku u Srbiji.

Prva državna banka u Srbiji koja je privatizovana bila je Jubanka – nju je početkom 2005. godine kupila grčka Alfa (Alpha) banka i platila 152 miliona evra za 98 odsto kapitala. Država je bila više nego zadovoljna postignutom cenom, a kasnije su usledile i uspešne prodaje Vojvodjanske, Novosadse banke i drugih banaka, jer je u to vreme bankarski sektor u Srbiji knjižio primamljive profite, usled velike potražnje za kreditima.

Krajem 2008. godine Vlada Srbije je prihvatila preporuku MMF-a da spoji četiri banke gde država ima udeo od 70 do 100 odsto kapitala- Poštansku štedionicu i Srpsku banku iz Beograda, zatim Kredi (Credy) banku iz Kragujevca i Privrednu banku iz Pančeva. O tome je uradjena i analiza, ali je usled finansijske krize i pojavom potencijalnog kupca za Kredi banku plan promenjen.

Sada je na stolu opcija spajanja samo Poštanske štedionice i Privredne banke, što je napisano i u pismu o namerama koje su Vlada Srbije i NBS uputile MMF- u krajem prošle godine, uoči odobravanja druge tranše kredita.

"Državni vlasnički udeli u bankama će biti eleminisani čim to postane moguće. Medjutim, planirana privatizacija četiri banke u većinskom državnom vlasnistvu odložena je zbog nepovoljnih uslova na finansijskom tržištu", navodi se u tom pismu i najavljuje da će do juna 2010. biti pripojene Poštanska štedionica i Privredna banka i obavljeni pregovori sa inevstitorom o privatizaciji Kredi banke.

Taj investitor je Nova kreditna banka iz Maribora u Sloveniji, koja je odmah posle potpisivanja ugovora o dolasku Fijata u Kragujevac, objavila nameru da pregovara o preuzimanju kragujevačke banke.

"Što se tiče Srpske banke još uvek razmatramo opcije koje su nam na raspolaganju", poručili su MMF-u Vlada i NBS .

Država je najveći vlasnik u Komercijalnoj banci i Čačanskoj banci, dok manjinske pakete ima u tri banke - Privrednoj banci Beograd, Jubmesu i Agrobanci. Pokrajina Vojvodina ima udeo u Metals banci u kojoj je, zbog problema u poslovanju, bila uvedena prinudna uprava.

Najveći deo država ima u Srpskoj banci (96,52 odsto), slede Privredna banka Pančevo (92,98 odsto, Poštanska štedionica (63,72 odsto) i Kredi banka (55,17 odsto). Sve banke u kojima država ima neki procenat vlasništva imaju tržisni udeo od 17,7 odsto.

Krajem pošle godine Evropska investiciona banka (EBRD) je dokapitalizovala Komercijalnu banku, gde je imala udeo od 25 odsto , sa 120 miliona evra. Država Srbija će, kako je ugovorom predvidjeneo, moći da zadrži svoje učesće od 42,6 odsto u toj banci ako u naredne tri godine i ona obezbedi novac za dokapitalizaciju u istom procentu u odnosu na vlasnički udeo.

Komercijalna banka, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dragutnović, nije imala problema sa likvidnošću, ali je postojala potreba za povećanjem njenog kapitala, "kako bi se održalo stabilno poslovanje i dinamika rasta".

U planu je dokapitalizacija i Čačanske banke, ali detalji o tome još se ne objavljuju. U toj banci udeo države je 38,8 odsto, a drugi najveći akcionar je EBRD sa vlasništvom od 24,99 odsto. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je potvrdio da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom o prodaji Kredi banke, kao i da je plan da Srpska banka postane domaća razvojna banka. On je ukazao da će se o prodaji manjinskih udela dražave u bankama razgovarati kad prodje finansijska kriza i budu povoljniji uslovi na tržištu.

Na Beogradskoj berzi su akcije Komercijalne i Agrobanke medju pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju veliku likvidnost u trgovanju.

Prema podacima NBS, samo jedna od 34 banke na srpskom tržištu imala je u protekloj godini tržišno učešće veće od 10 odsto - Banka Inteza (Intesa), sa udelom od 14,83 odsto. Iza nje su Komercijalna banka (9,96 odsto tržišnog udela po veličini bilansne aktive), zatim Rajfajzen banka (Raiffeisen) sa 9,36 odsto, Hipo Alpe-Adria banka sa 6,35 i Evrobanka EFG sa 6,08 odsto.

Podaci za 2009. Prema NBS

U poslednjem objavljenom izveštaju Narodne banke Srbije o poslovanju banaka, a koji se odnosi na prvih devet meseci 2009. godine, navodi se da je njihova dobit, pre oporezivanja, bila 15,4 milijarde dinara (oko 160 miliona evra) i za 54,3 odsto manje nego u istom periodu 2008. Gubitak je imalo 14 banaka koje čine 17 odsto ukupne bilansne aktive tog sektora, dok je preostalih 20 banaka poslovalo profitabilno.

Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju trećeg tromesečja 2009. godine bila je 1.963 milijarde dinara (20,3 milijarde evra), što je za 103,3 miljarde dinara ili 5,6 odsto više nego na kraju drugog tromesečja, dok je porast aktive u prvih devet meseci bio 10,5 odsto.

Ukupan iznos plasiranih kredita na kraju septembra 2009. iznosio je 1.192 miljarde dinara (12,3 milijarde evra), što je za 16 odsto više nego na kraju 2008. Privredi je ukupno odobreno 715 milijardi dinara kredita, stanovništvu 375 milijardi dinara, a javnom sektoru 87 milijardi dinara, od čega je zaduženje države 77 milijardi. Rast kredita u trećem tromesečju prošle godine iznosio je 33,3 milijarde dinara.

U prvih devet meseci prošle godine banke su privredu kreditirale sa 15,9 milijardi dinara, javni sektor sa 13,2 milijarde, od čega državi Srbiji 12,7 milijardi dinara, dok je stanovništvo uzelo 5,1 milijardu dinara kredita, od čega za stambenu izgradnju 3,1 milijarda.

Prema podacima o problematxnim kreditima koje banke dostavljaju NBS, na kraju septembra 2009. godine, njihov procenat u ukupno odobrenim na neto nivou iznosi 10,36 odsto ili 114 milijardi dinara.

NBS je u svom izveštaju navela i da su ukupni depoziti bankarskog sektora na kraju septembra 2009. iznosili 1.146 milijardi dinara, što je za 12 odsto više nego na kraju 2008. godine. Depoziti su od jula do septembra 2009. uvećani za 45 milijardi dinara. Devizni depoziti čine 72,5 odsto ukupnih depozita koje je prikupio bankarski sektor Srbije.

Podaci za 2009.Prema kreditnom birou

Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, preduzeća su na kraju 2009. godine neblagovremeno otplaćivala 8,8 odsto svojih kredita, što je za 2,5 procentna poena više nego krajem prethodne godine. Preduzetnici su kasnili u otplati 8 odsto svog kreditnog zaduženja, što je 5,6 odsto više nego pre godinu dana, dok su gradjani kasnili u otplati 3,1 odsto kredita, duplo više nego na početku 2009. godine.

Inače, ukupna kreditna zaduženost privrede i gradjana u Srbiji na kraju prošle godine, kako je saopštio Kreditni biro, bila je 1.400 milijardi dinara, što je za 13,3 odsto više nego na kraju 2008. godine.

Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 959,6 milijardi dinara, odnosno 19 odsto više nego na kraju decembra prošle godine, a ukupni dug preduzetnika bio je 43,9 milijardi dinara i manji je za 4,2 odsto nego na početku 2009. godine.

Gradjani su se zadužili u vrednosti 397,1 milijardi dinara, što je za 3 odsto više nego na kraju 2008. godine.

Najveći dug gradjana, u iznosu od 217,7 milijardi dinara, je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 27,8 odsto je bio veći nego na kraju prošle godine. Potrošački krediti su povećani za 28,7 odsto u poredjenju sa decembrom 2008. godine i iznosili su 27,3 milijardi dinara. Ukupan iznos gotovinskih kredita na kraju 2009. godine od 97 milijardi dinara bio je za 31,1 odsto manji nego krajem prošle godine. Za 7,5 odsto povećani su i poljoprivredni krediti i iznosili su 22 milijarde dinara.

Kreditni biro vodi evidenciju o zaduženjima privrede, preduzetnika i gradjana, i u velikoj meri je zaslužan za smanjenje rizičnosti bankarkih plasmana. Za otvaranje tekućeg računa, odobravanje dozvoljenog minusa, kredita ili kreditne kartice, banke traže izvestaj od Kreditnog biroa za odredjenog klijenta, kako bi se uverile da li on uredno vraća pozajmice.

Kreditni biro u svojoj bazi drži podatke i tri godine posle izmirenja obaveze klijneta prema banci, a plan je, kako je najavio generalni sekretar Udruženja banka Veroljub Dugalić, da se u tu bazu ubace i podaci o tome da li gradjani redovno izmiruju svoje obaveze po osnovu poreskih zaduženja, plaćanja usluga telefoniranja i komunalnih preduzeća.

Kamate i docnja

Privrednici se često žale na kamatne stope na kredite, ukazujući da su one veće nego u zemljama u okruženju. Na takve primedbe bankari odgovaraju da na cenu novca, pored inflacije i referentne kamatne stope NBS, utiču i drugi faktori, kao što su visok rizik zemlje i restriktivnost monetrane politike.

Trenutno su kamatne stope na kratkoročne pozajmice, medju koje spada i nedozvoljeni minus na tekućem računu, premašile 50 odsto, dok su za dugorocne od 10 do 20 odsto. Na kredite za koje država daje subvecnije kamate su niže za dva do četiri procentna poena nego što su tržišne. Banke, i pored visokih kamatnih stopa višak likvidnosti radje plasiraju u kupovinu hartija od vrednosti koje izdaju NBS i država, nego u kredite, jer na njih dobijaju sigurnu kamatu koja nije niža od referentne kamatne stope. Tako je u prošloj godini država uglavnom bankama prodala zapise u vrednosti 100 milijardi dinara.

Predsednica Izvršnog odbora Inteza banke i Upravnog odbora Udruženja banaka Draginja Djurić je ocenila da visoka stopa obavezne rezerve destimulativno utiče na cenu kredita, navodeći da Srbija trenutno ima jednu od najvših stopa obavezne rezerve na domaće devizne izvore - 40 odsto na štednju stanovnistva i 45 odsto na depozite privrede.

Ona je ukazala i da će za kreatore ekonomske politike u 2010. godini najveći izazov u 2010. godini ostati rešavanje problema "rastuće nelikvidnosti privrede".

"Ako izostane sistemsko rešavanje problema neblagovremenog izmirenja obaveza, izlažemo se opasnosti da dodje do novog talasa krize nelikvidnosti preduzeća. To znači i da će automatski doći do značajnijeg rasta nivoa loših kredita", upozorila je Djurićeva.

Guverner NBS Radovan Jelašić je na kraju prošle godine poručio da će smanjenje restiktivnosti monetarne politike zavisiti od sprovodjenja dogovorene ekonomske politike. Time je poslao jasnu poruku Vladi da je prerano obećala povećanje plata i penzija, čak i da privredni rast bude veći od predvidjenih 1,5 odsto, jer bi to značilo pritisak na potrošnju i ponovni rast inflacije. U tom slučaju bi centralna banka bila prinudjena da preduzima mere kojima bi se ograničavalo kreditiranje.

Autorka:Marica Vuković, novinarka Bete

Ovaj tekst je deo serije analiza o stanju i perspektivama pojedinih privrednih grana u Srbiji. U narednim nedeljama Beta će objavljivati analize sadašnjeg stanja i mogućnosti za razvoj najvećih privrednih grana u zemlji.